ШТА ЈЕ АШИХАРА

„Ашихара каикан“ је изворна, непосредна (фул контакт) јапанска борилачка вештина коју је засновао Канчо Хидејуки Ашихара (05.12.1944 – 24.04.1995). Званично име организације која окупља представнике ове вештине је „Н.И.К.О.“- Ашихара Каикан. Данас, легат свог оца, наследио је и успешно води Канчо Хиденори Ашихара са седиштем у Јапану у граду Мацујама. Суштина ове борилачке вештине је познат као Сабаки Метод, који подразумева постављање борца са стране или иза противника, чиме се обезбеђује најповољније место за манипулисање противниковом равнотежом и погодност за истовремени против-напад. На ову базу кретања, преузету из основних постулата борилачких вештина, надграђене су два спорта и вештине : Кјокушинкаи и Карате као и оргиналне технике које је осмислио оснивач стила. Ручни и ножни Кјокушинкаи ударци, у овом стилу борења процентуално су заступљени са око 40 процената, а бацања, чишћења и повлачења из Карате-а са 10 процената. Када се на све ово додају многе оригиналне технике, у процентуалном односу од 50%, које је развио сам Хидејуки Ашихара добијамо потпуно аутохтону и оргиналну  вештину  и спорт – „Ашихара“. Управо генијална идеја оснивача, који је уочио могућност побољшања два поменута стила њиховим генерисањем, успоставила је снажну, динамичну и веома атрактивну вештину борења по Фул Контакт правилима, која осваја на први поглед.  Због недостатака фул контактних правила у Каратеу, преузео је фул контактна паравила из Кјокушина, а због лепоте и применљивости техника бацања, чишћења, обарања и на крају поентирања, овај сегмент спортских правила преузео је из Каратеа. Додајући своје аутентичне технике, имплементиране кроз спортска правила, изнедрила се прилика за успостављање потпуно новог аутетичног спорта. Оно што га издваја од старије браће Каратеа и Кјокушинкаија, а што је услов свих услова да се добије статус аутентичног спорта, су спортска правила којих се Ашихара спортисти придржавају на такмичењима у оквиру четири дисциплине :

     1. Спортско борење за сениоре, са фул контактним ударцима рукама у пределу торза и ногама у пределу тела и главе, без директних удараца руком у главу, са могућношћу бацања, чишћења, повлачења и обарања и поентирања без контакта, са којима се освајају спортски поени уз могућност спортисте који је оборен да узврати пуним фул контактом ударцем ногом у главу. Заштита су штитници за зубе, и штитници за потколенице и рис стопала.

2. Спортско борење за децу, полетарце, пионире, наде, кадете и јуниоре, са фул контакт ударцима рукама у пределу торза и ногама у пределу тела са ограничењем удраца ногама у главу који се изводе по принципу поентирања, са могућношћу бацања, чишћења, повлачења и обарања и поентирања без контакта, са којима се освајају спортски поени уз могућност спортисте који је оборен да узврати поентирајућим ударцем ногом у главу. Постоји и правило забране пласирања колена у пределу главе. Ово је спортска дисциплина која се одвија са потпуном заштитном опремом, кацига са заштитом за лице, штитници за груди, рукавице са отвореним прстима, штитници за гениталије, штитници за потколенице и рис стопала.

3. Спортско борење за сениоре, са фул контактним ударцима рукама и ногама у тело и главу, са могућношћу бацања, чишћења, повлачења и обарања и поентирања без контакта, са којима се освајају спортски поени уз могућност спортисте који је оборен да узврати пуним фул контактом ударцем ногом у главу, при чему се користи заштитна кацига за главу, рукавице са отвореним прстима и заштита за потколенице и рис стопала. Основно правило је да су дозвољена само три узастопна ударца рукама у главу противника а да после тога мора да уследи ударац руком у тело или ударац ногом у тело или у главу да би серија могла да се настави.

4. Такмичење у Катама у појединачној и тимској конкуренцији. Кате се изводе тако што спортисти појединачно изводе Кате а затим приказују ту исту Кату са нападачем. Тимско такмичење се одвија у синхроним катама. Оно што посебно издваја Ашихара спорт је да су Кате изворно постављене од самог оснивача, изводе се из борбеног гарда и потпуно се разликују од свих Ката осталих борилачких стилова.

Најпознатије међународно такмичење у овом спорту је Ашихара Светско Првенство („Ashihara World Championship“). Сврха овог такмичења је да се сваке друге године окупе најбољи спортисти „Ашихаре “ како би тестирали принципе и теорије које су саставни део Ашихара стила тренирања, са крајњим циљем личног усавршавања као и унапређења Ашихаре у целини.

Такође ово је прилика да борци тестирају своју издржљивост , брзину, снагу, прецизност, технику и оно што је најважније своју „Сабаки“ методу. Међутим, много важније је да борци, на психолошком и емоционалном плану, практично провере своју истрајност, спортски дух и самодисциплину.
У децембру 2006. године, сенсеи Светлан Скендеровски, мајстор Кјокушинкаи-а трофејни тренер, председник Кјокушинкаи савеза Југославије у периоду ’87-90 године, постаје зачетник нове борилачке вештине у Србији и на простору некадашње СФРЈ. Сенсеи Светлан Скендеровски као лидер са клубом „Хјо“, семпаи Жељко Мандић и његов асистент Душан Мандарић са клубом „ТОРА“, семпаи Саша Анђелић са клубом „ТСУРУ“, семпаи Светлан Спасић са клубом „ООКАМИ“ и семпаи Сандра Спасић са клубом „ИРУКА“, оснивају Ашихара каикан савез Србије 20 Марта 2007. године.

Прво представљање Ашихара спортиста Србије је било на 13.ом Светском првенству (13th Sabaki Challenge Spirit) које је одржано у граду Виборг у Данској. 2007 године. Те године је и добијена лиценца за рад у оквиру међународне организације и право на употребу Ашихара имена, знакова и лого-а. Захваљујући ауторитету који је зачетник вештине сенсеи Светлан Скендеровски (мајстор 3.Дан-а Ашихара вештине и спорта) стекао у оквиру међународне организације, 2012 године Србија је била домаћин светског првенства.

После десет година рада Ашихара савез има освојених 9 бронзаних, пет сребрних и две златне медаље. Савез је под окриљем министарства спорта и омладине препознат као врхунски спорт и редовни је члан Спортског Савеза Србије и Спортског Савеза Београда.