Обавештење!
обавештавам вас да је на 13-тој годишњој редовној седници скупштине Ашихара каикан савеза Србије, одржаној 21.12.2019. године у простору кафеа Тсуру у с.ц. „Врачар“, објављена одлука комисије за лиценцирање да се тренерима:
1. Марјан Торбица – Опленац,Топола
2. Милутин Максимовић, СД Ашихара, Смедерево
не продужи лиценца за тренерски рад у оквиру Ашихара каикан савеза Србије за 2020 годину.
Образложење:
1. Код тренера клуба Опленац, Марјана Торбице, примећено је константно изражавање незадовољства са радом Савеза. Неоправдане критике су стално стизале без обзира на објашњење да је Ашихара савез аматерски савез без буџетских средстава и да су кадровске, организационе и материјалне могућности савеза изузетно ограничене. Пријављивање такмичара са кашњењем и отказивањем без најаве, непотпуним подацима, висина котизације, време и место доласка на мерење, организација такмичења, начин прављења жреба, бирање најбољих такмичара током турнира, доношење судијских одлука, све је било подложно његовој нереалној критици. Његов опортунистички став да су клубови на једној страни а савез на другој страни, и поред молбе да разуме да смо сви заједно у истој ствари, почео је да узнемирује и друге тренере који су потпуно освешћени по питању могућности и начина функционисања савеза. Ствар је кулминирала по одржавању БГ Трофеја у Ковилову где је почетак такмичења каснио два сата, а узрок кашњења је било отказивање појединих техничких компоненти, са којима се обрађују резултати. Овај узрок за нас у организацији (а било нас је чак тројица) је био виша сила због које смо се озбиљно насекирали а за Марјана Торбицу и део родитеља његовог клуба разлог за непримерено вређање. За кашњење као председник савеза сам се јавно извинио у име нас тројице, који смо поднели цео терет организације, и истовремено сам проценио да даља вређања, попут оних да злостављамо и изгладњујемо децу, не треба да дозволим те сам обраћањем тренеру на писмо „огорчених родитеља“ одговорио на сваку околност. Такође сам упозорио да родитељи имају право на замерке али се оне упућују тренерима или председницима клубова, што госпођа Александра Илић Јокић не може бити(прочитати Закон о спорту). Тренери, даље на заједничким састанцима, преносе замерке. Савез отклања замерке у складу са могућностима и ако су замерке реалне. Савез не функционише тако што родитељи уцењују, условљавају и руководе. Савезом руководи председник савеза, управни и извршни органи и комисије. Иницијатива родитеља да пишу циркуларна писма свим клубовима а да у то не упућују тренера, који је иначе у претходним разговорима имао баш такве замерке а има статус необавештеног, говори да онај ко је састављао писма или је злонамеран или не познаје систем функционисања спортских савеза.
Даљи, а могли би рећи, озбиљнији разлози за непродужавање тренерске лиценце произлазе из Правилника о лиценцирању тренера. Овај правилник предвиђа тренерску едукацију током календарске године која се обавља на зимским и летњим семинарима. Тренер Марјан Торбица није узео учешће на одржаном зимском семинару у Београду као ни на летњем семинару у Грчкој. Такође, Закон о спорту обавезује клубове и њихове спортисте, удружене у грански савез, да учествују у свим активностима које организује савез. Ни један спортиста овог клуба није учествовао у претходно наведеним активностима.
Што се тиче клуба Опленац из Тополе, посебно отежавајућу околност, комисија је нашла код тренера клуба Опленац у његовој личној изјави коју су касније и „огорчени родитељи“ изнели као захтев, у следећем постављеном услову: „Ако се Национално првенство не одржи у Тополи, онда ниједан спортиста неће узети учешће на Националном првенству“, које је ситуационо премештено, да се одржи на Сајму Спорта. Тренер је упозорен да је такав начин комуникације непримерен, да у договореном термину можемо организовати „Опленачки Изазов“, а да ће се непојављивање на Националном првенству санкционисати. Без обзира на упозорења ни један спортиста овог клуба није узео учешће на Националном првенству, што је узето као још један разлог за непродужавање лиценце.
Следећи разлог је ангажовање нелиценцираних лица за улогу тренера. Неколико пута је Марјан Торбица замољен да лиценцира још неке тренере обзиром да има већи број чланова који захтева већи број ангажованих тренера током тренинга. Задњу понуду је добио почетком месеца Октобра да лиценцира бар једног тренера. Одбио је ту понуду и накнадно ангажовао још једног нелиценцираног тренера.
На крају, стално потенцирање о најмасовнијем клубу, а сигуран сам да за ту масовност део заслуге има и Ашихара савез, није разлог да се непоштују правила. Не могу се по основу бројности у клубу постављати уцењивачки услови. Не могу се због тога вређати ентузијасти савеза. Не може бројност бити изговор да се неовлашћено шири немир који произлази из непознавања организације спортских борилачких догађаја. Такође, бројност сама по себи, не може бити изговор за нереалне захтеве који се не постављају ни много боље ситуираним савезима. Уцењивачки захтеви су крајње непримерен облик комуникације по основу бројности јер један клуб никад није бројнији од свеукупног броја спортиста у савезу тако да ни интереси тог клуба не могу бити примарнији у односу на већину. Притом, све се то ради не питајући председника клуба, главног тренера који руководи и који је на функцији првог човека од самог почетка. То може да говори о његовој неспособности да контролише дешавања у клубу или, са друге стране, нечијој склоности ка злоупотреби, што нама као савезу никако не одговара.
У раду клуба Опленац из Тополе видљив је неадкватан однос према савезу којем припада. Лични и економски интереси било ког клуба или тренера никад не могу и не смеју имати предност у односу на савез, што се у случају рада Марјана Торбице наслућује из сваког његовог потеза.
Сви ови разлози су једини и искључиви основ за доношење овакве одлуке, која сигурно никоме неће пријати, али ће засигурно учврстити критеријуме и правила која мора да се поштују.
За даљу сарадњу ми као савез не затварамо врата. Клубу Опленац и њиховом тренеру остављамо могућност да следеће године учествују на куповима које организује савез, или на које је савез позван, а да то није од градског или националног интереса.
За даљу сарадњу биће потребно да на годишњој скупштини 2020 поднесу молбу за поновно обнављање лиценце.Тада ћемо сести и до детаља размотрити све обавезе и правила понашања према савезу. У случају да клуб Опленац у међувремену пронађе савез и спорт, који је боље организован и у коме могу да износе разне захтеве по питању организације и рада савеза, Ашихара савез Србије ће им искрено пожелети успех у даљем раду.
2. Код тренера клуба СД Ашихара из Смедерева, Милутина Максимовића, разлози се такође налазе у Правилнику о лиценцирању, који налаже едукацију током календарске године. Тренер Милутин Максимовић није похађао ни зимски ни летњи семинар. Даље у складу са Законом о спорту, ниједан спортиста његовог клуба није узео учешће у овим активностима као ни на Националном првенству.
Околност, да је после такмичења у Ковилову, Милутинова супруга послала поруку да ће да Милутин угасити клуб и да неће више да учествује у раду савеза, није толико одредила одлуку о непродужавању тренерске лиценце. Оно што је било много важније је да сам као председник савеза покушао да успоставим контакт са њим позивима на мобилни и послатом поруком са молбом за разговор, на коју никада није одговорио. Јасно је било, да ускраћивање комуникације у трајању од два месеца, носи поруку о непостојању жеље за даљом сарадњом.
Посебно отежавајућа околност у овом случају је испад овог тренера на такмичењу у Ковилову, када је одбио да изађе да прими медаљу, притом показујући средњи прст. Овакав Милутинов гест оставио је много горчине код свих тренера и спортиста удружених у Ашихара савез. Када неко, ко је промовисан као модел шампиона, свим млађим узрастима демонстрира овакво понашање они то могу схватити као прихватљиво понашање, што то свакако није.
Обзиром да је Милутин заслужни спортиста Ашихара савеза сматрали смо да му треба оставити простор за евентуалну сарадњу, под истим условима као и тренеру Опленца, а да следеће године разматрамо молбу уз договор о корекцији његовог понашања и учествовања у едукацији.
Срдачан спортски поздрав! Осу!